Blogovanje - Kako sam počela + Da li nam se život menja iz korena?

23.11.15

- Da ne bih dužila sa uvodom, počinjem odmah. Razmišljala sam o blogovanju, o mom životu pre i posle otvaranja bloga, baš o svemu. Mislim ne o ‚‚životu'' baš u bukvalnom smislu, nego mislim na način na koji razmišljam i gledam na svet oko sebe. Sećam se kako sam žudela da imam blog kao Tijanin. Sećam se kako je sve počelo. Bilo je to prošle godine, u maju. Na Bravo portalu sam videla Tijanin blog. Prva pomisao na to mi je bila da je zaista kul imati blog. I otišla sam na njen blog. Tada nisam imala pojma o tome šta je collab ili DIY, jednostavno sam znala da je blog sajt koji se sastoji iz postova u kojima, hmm, pišeš?

- I tako sam celog prošlog leta fotografisala, dizajnirala slike i zamišljala kako imam jedan lep blog. Nekoliko puta mi se javila želja da zaista otvorim blog. Međutim, zapitala sam se šta će o meni misliti ljudi koje poznajem. Ja imam mnogo prijatelja na raznim stranama sveta, po celoj Srbiji, jednostavno, nisam želela ni da pomislim šta bi bilo kada bi toliko ljudi saznalo da sam ja, eto, blogerka.

- Tako sam razmišljala sve do jula ove godine. Naišla sam na adresu, poznatu adresu, www.blogger.com, i otišla na nju da vidim kako sam ostavila kontrolnu tablu. Imala sam jedan blog još iz 2012. koji sam u momentu izbrisala. Onda sam napisala ime budućeg bloga, kao i URL adresu. Moram priznati, osećaj je bio divan. Primetili ste da je ovaj blog anoniman. To je zbog toga što ne želim da neki ljudi, bliski meni, iz moje okoline, mene prepoznaju po tome što imam blog.

- Brzo sam shvatila da nije nimalo lako skupiti 700 čitalaca. Sećam se kada je Tijana imala 80. To mi je bilo i previše. Mislila sam da se moj blog stvarno čita, iako sam ga ja sama čitala po 200 puta na dan ☺, pa mi nikako nije bilo jasno kako niko ne komentariše, ne deli, niko ne želi da se učlani. Sećam se svog prvog čitaoca, bila je to Simona Jovanović, ali, verovatno ni ona ne bi znala za moj blog da joj ja nisam komentarisala na blogu. Međutim, stvaaarno je diiiivna jer da nije želela, ne bi ni pročitala moj blog, jer ja nisam imala nijednog čitaoca. Onda sam poslala adresu svog bloga na Bravo portal. Potom sam imala sedam čitalaca što je bilo nezamislivo. Došle su Branka, Tianna, Iva, a kasnije i Teodora... Varate se ako mislite da ne znam sva vaša imena. Sećam se kako sam bila srećna i kada sam napisala svoj prvi mejl i molbu za collab. A prvi collab je bio pre nedelju i po dana. Sećam se sa kojom sam ga radošću pisala, zahvaljujući Nini je došlo još vas.

Da li se iko seća OVE slike??

- Da li nam se život menja iz korena? Ne znam. Da li se meni promenio iz korena? Da. Itekako jeste. Ovde sam shvatila da postoje oni koji cene moje mišljenje, oni koji zaista žele da pročitaju moj blog. Posle prvih komentara, shvatila sam da je izgled mog bloga lep, verovala sam da imam ukus za estetiku. Nije bilo negativnih komentara ovde, ali bilo kakvi negativni komentari me više nisu doticali kao ranije u stvarnom svetu. Verovala sam da postoje ljudi koje zaista interesuju tekstovi koje pišem, a što je možda i najbitnije, verovala sam u sebe.

- Pa, ukoliko želiš da otvoriš blog, uradi to odmah, piši iz srca i veruj u sebe. Ne plaši se šta će drugi reći, bitno je da se tebi dopada ono što ti radiš. Ovaj post nisam pripremala danima, nisam ga planirala, nisam ga smišljala u planeru. Verujte mi, ovo je napisano iz srca.