I posle dužeg vremena je na mom blogu na redu jedan collab post (ne računam onaj od 5.avgusta) ☺ Iskreno, jedva sam čekala neko osveženje na blogu. Današnji collab je sa dečkom sa bloga My BOOK CORNER. Obavezno se učlanite u njegov blog i pogledajte post koji je on napisao. Nikada nisam zapravo ceo jedan post posvetila knjigama koje sam pročitala, tako da je ovo novitet na blogu. Pa, spremni? Kreeenimo ☺

1. Čudo, R.H. Palasio

Avgust Pulman je znao da nije običan desetogodišnjak. Osim što je na igralištu često krio lice ispod astronautske kacige, radio je sve što rade i ostala deca njegovog uzrasta: jeo sladoled, šutirao loptu i igrao igrice na kompjuteru. Ipak, navikao je da ljudi gledaju i upiru prstom u njega svaki put kada izađe na ulicu. Navikao je i da ga nazivaju nakazom.

Agi je dečak rođen s deformacijom lica zbog koje nikada nije išao u školu niti je sticao nove drugare, ali se u porodičnom domu osećao bezbrižno i voljeno. Međutim, kada njegovi roditelji odluče da je vreme da izađe ispod staklenog zvona i upišu ga u školu, počinju Agijeve muke: treba se izboriti za svoje mesto u novom okruženju – izbeći maltretiranje, ruganje i odbacivanje.

Borba s predrasudama ne muči samo Agija, već i njegove roditelje, sestru, nastavnike i malobrojne drugare. Svi oni se na različite načine suočavaju kako sa svojim doživljajem Agija tako i s reakcijama okoline.

Knjiga o dečaku neobičnog lica dospela je na vrh „Njujork tajmsove“ bestseler liste, na kojoj i sada, dve godine nakon objavljivanja, zauzima prvo mesto. 

- Iskreno, ne znam šta bih mogla da kažem o ovoj knjizi kako bih je pravilno opisala. Izuzetno lagana, a tera na razmišljanje i suze. Bukvalno sam i plakala i smejala se svim stvarima koje su se dešavale malom Agiju. Nažalost, neverovatno je istinita. Ali, verujem da može da probudi svest kod dece koja čitaju ovu knjigu.

 Hej ljudii. Izgleda da sam ovih dana baaaš raspoložena, a da li je to zbog putovanja ili lepog vremena - nisam baš sigurna. Danas stiže post na (meni) baš interesantnu temu. Tema je već gore u naslovu, tako da, ako mislite da ste ''real blogger'', onda morate da nastavite sa čitanjem. (*ovo je šaljiv post na temu nas blogerki, a ako niste bloger, slobodno pročitajte, jer, ako neka vaša drugarica intenzivno radi ijednu od ovih stvari, sigurno je BLOGERKA ☺)

Da li ova slika sve objašnjava...?

- Paaa, haj svima, dugo me nije bilo, možda nedelju dana, znam da sam obećala da ću pisati puno ovog meseca, ali znate već, ja sam osoba koja, paa, baš i nije od reči. Dakle, danas radim I ♥ Spring TAG sa blogerkom Anom (klik na ime). Ovaj tag, koliko sam primetila, i nije čest, ne viđam ga na drugim blogovima, paa, hajde da počnemo!

1. Omiljeni prolećni lak?
- Paa, ja ne lakiram nokte baš često, ali u proleće volim pastelne boje, a volim i rozu ☺

2. Koja je tvoja must have boja karmina ovog proleća?
- Moždaaa... Ma, nema veze, nemam pojma. Verovatno slabija roza.

3. Pokaži nam svoju omiljenu prolećnu haljinu!
- Pa, evo je ... Ova je inače sa sajta SheIn, evo jeee:

4. Koji je tvoj omiljeni cvet?
- Orhideja ☺ Ozbiljno, mnogo volim cveće, ali jaako volim orhideje, posebno crvene ☺

5. Koji je tvoja omiljena marama/dodatak?
- Ja baš i ne nosim dodatke (nakit itd), ali volim marame. Možda neka od mojih rozih i plavih ☺

6. Zbog kog ovogodišnjeg prolećnog trenda si najviše uzbuđena?
- Znate, ja baš i ne pratim trendove ... ja nosim ono što se meni sviđa ... totalno asocijalna osoba.

7. Omiljena prolećna sveća?
- Ja mnogo volim mirišljave sveće, pogotovo Glade. Nikada se ne setim da kupim jednu, ali već duže vreme gledam ovu Radiant Berries Jar sveću:



8. Omiljeni dezodorans/parfem ovog proleća?
9. Kakvo je proleće tamo gde ti živiš?
- Pa uglavnom je sunčano, ali tek u aprilu i maju. A tokom marta pada kiša jedan dan, pa onda sledeći dan sija sunce. Uglavnom je vreme naizmenično.

10. Koja je tvoja omiljena stvar u vezi proleća?
- Mislim da je to cveće koje je svuda oko nas i priroda se nekako budi i sve je lepše ☺

11. Da li obavljaš prolećno čišćenje?
- Ne baš. Moja soba je uglavnom uredna.

12. Nekakvi planovi za prolećni raspust ili naredni odmor?
- Znate već da u Srbiji nemamo pravi prolećni već Uskršnji raspust, ali to je slično. Ja sam malo opuštenija za prvi maj, tako da, mislim da ću tada negde otići sa svojom porodicom. A možda i neću, tad je Uskrs :(

- Da, znam, dva collab posta, jedan za drugim, bez toga da sam se udostojila da napišem bar jedan post između, daa, stvarno me je sramota :( Doduše, postovi donekle jesu izlazili kao za vreme škole jer nisam bila kod kuće, pa sam neke zakazala, npr. prethodni collab. Dakle, nadam se da se ne ljutite, ovaj post planiram još od doba dinosaurusa, pa ipak ništa nije bilo. Međutim javila mi se Alija, pa sam se setila ove teme, zaista mi je zanimljivo bilo da islikam post, slike su mi ispale ... paa, pristojno, nadam se. Pisaću o svojoj Night rutini pre raspusta jer na raspustu ionako ništa ne radim ☺

- Dakle, ja obično dođem iz škole oko 7 ili pola 7, sve zavisi od mojih drugarica i naravno mene. Dakle, uglavnom dođem oko pola sedam. A, kada ne idem poslepodne u školu, dešava se da idem na čas engleskog, francuskog ili nečeg drugog pa dođem kući oko sedam i petnaest. Često se vraćam iscrpljena i od škole i od obaveza, pa odmah ležem jedno desetak minuta. Onda skupljam snage i uzimam knjige i obeležavam strane koje sutradan treba da iščitam. Nakon toga, odlazim da jedem nešto, uglavnom tata ekperimentiše u kuhinji, pa žurim da vidim šta je spremio. Onda odlazim u svoju sobu i pregledam blog i ostale društvene mreže, ponekad pogledam nešto i na jutjubu.

- Onda odem da se istuširam, što traje oko 10 minuta. Pošto sam alergična na sve vrste kupki, koristim samo sapun, ako sam u prilici uzimam kozji domaći pošto je na prirodnoj bazi. Druga stvar je sa mojom kosom, na koju takođe loše deluju mnogi preparati, ali mogu da koristim obične šampone. Trenutno koristim Le Petit Mareillais šampon i masku za masnu kosu, mislim da koštaju oko 500 dinara, a možete ih kupiti u svim radnjama. Napravljeni su od bele gline i mleka jasmina što mojoj kosi odgovara.

- Kada završim sa kupanjem, odlazim da perem zube, trenutno perem Rosadent pastom za zube firme Limes iz Pirota, imaju dobru kozmetiku a evo ga i link sajta: LIMES PIROT (klik na link). Mnogo je dobra pasta, izbeljuje zube i prirodna je.

- Sledeći je odlazak u sobu i konačno ... MIR I TIŠINA. Tad uglavnom odgovaram na mejlove, ali se i dopisujem sa drugaricama, čitam knjige, itd.

- Trenutno čitam ovu knjigu ispod, Ništa nije večno. Mnogo volim da čitam, to me strašno uspava, mada, kada nemam šta da čitam, uzimam nešto drugo da radim, pa nekad napišem i neki post. Mada, ponekad odem i na WattPad, pa pročitam nešto zanimljivo. Najbolje me uspavaju moji stari postovi (toooliko su dooosadniii ☺). Mada, uvek me nešto uspava, pa mi, pošto sam skoro uvek umorna, nije teško da zaspim.

- Hajj! Za danas sam vam spremila post iz rubrike Chatting With Katie. U današnjem postu ću pisati o odrastanju, kao što i piše u naslovu. Ovo je collab sa jednom od mojih omiljenih blogerki, Marsom sa bloga In My Heart. Obavezno pogledajte njen blog i učlanite se ako već niste. 

- Odrastanje. To je obična reč, upotrebljavamo je često. Međutim, koliko ste puta primetili tugu u očima vaših roditelja kada negde idete, sa društvom, ili sami, u grad? Verovatno uvek osećate kako vas njihov pogled prati, a onda se i vi rastužite. Nekada su naši roditelji pomalo posesivni prema nama, ne mogu da podnesu to što ćemo uskoro otići iz njihovog zajedničkog doma, gde ste vi bili glavna mala zvezda, i možda uskoro sviti svoje gnezdo. Verujte, to je jako teško. Teška je pomisao da ćemo svi mi odrasti, sami se boriti za svoje mesto, a onda se boriti za još jedno mesto - mesto naše porodice, u kojoj ćemo mi biti oni glavni.



- Kada sam bila jako mala, mislila sam da je odrastanje zanimljivo. Moja dobra drugarica i komšinica je starija od mene 7 godina. Kada je imala 11 godina, ona je mene ponekad čuvala, pa mi je često pričala i o školi. Nisam je najbolje razumela, ali sam donekle shvatala da je škola jedna velika obaveza, ali da u nju idu samo velika, dobra i odgovorna deca. Činilo mi se da u školu zaista idu velika deca, ali kada pogledam sada, prvaci su baš mali.

- Samo po sebi, odrastanje je čudno, jedne godine smo mali, bojimo se mraka, a već sledeće godine, obožavamo da se šetamo napolju kada je mrak. Ili, jedne godine zaziremo od šminke, a već sledeće kupujemo proizvode za negu lica i šminku. Nekako sve to brzo prolazi, sve te bezbrižne godine, a mi to ni ne primećujemo. Stalno se žalimo koliko nam je teško u školi, a ne vidimo zapravo da su domaći zadatak i test najvažnija stvar o kojoj treba da razmišljamo.



- Odrasli nikada nisu opušteni, nikada nemaju vremena, stalno su u nekoj žurbi. To primećujem i sama kako se približavam tim ‚‚odraslim'' godinama. Mislim da ljudi oko nas treba da se opuste, tačnije i mi sami da se opustimo, i tek će nam onda biti lakše. Vreme ne možemo zaustaviti, ono teče, koliko god se mi trudili da ne teče. Ranije sam mislila da odrasla osoba samo ume da vozi, čita knjige, uči, piše, šeta se po mraku i sl. Ali, to ipak nije tako. Detinjstvo je bezbrižno, puno sreće, smeha i radosti, ali odrasli ljudi stalno očekuju od nas da se ponašamo kao odrasli ljudi. Koliko vas je puta vaša mama upozorila da se ne isprljate za vreme igre? Kako odrastaju, ljudi nekako gube sećanje na to da su se i oni igrali isto tako, da su trčali i prljali se. Zbog obaveza zaboravljaju i ko su, kao i to šta su nekada bili. Bili su bezbrižni, srećni, smejali se, zabavljali sa drugarima iz ulice, igrali ulične igre, prljali se. Ali, kada njihova deca počnu da odrastaju, ne mogu da veruju kako su brzo odrasla, posle im bude žao što im za tih desetak godina života nisu dozvoljavali da budu prava deca koja su se igrala a nisu provodila šest sati za kompjuterom ili pored televizora. Kada vidim osmogodišnje devojčice koje imaju najnovije telefone, najskuplju garderobu i postavljaju svoje slike na Instagram, zapitam se imaju li ta deca detinjstvo. Da li će se oni sećati putovanja, esksurzija, školskih putovanja, smeha sa drugaricama ili toga koliko je lajkova njihova slika imala za 2 minuta? Toliko je trendova, a ako neki od njih ne poštujemo, bivamo ismejani. Ima malo dece koja zaista uživaju u detinjstvu, deci su nabijeni kompleksi da je loše živeti u selu, da je loše isprljati se, da je najbitnije imati najnoviji model telefona ili najskuplju garderobu i zato i odrastaju brzo. Razumem da smo u 21. veku, ali neke stvari mogu da se stave na čekanje. Zato mi i bude žao kada vidim decu koja su hladna, neprijatna, nervozna i žive za najnovije trendove.

- Nadam se da su me svi razumeli i da niko ovaj post nije shvatio pogrešno. Zato, ako ikada poželite da odrastete pre vremena, porazmislite o tome da li je lepše biti dete. Mislim da je lepo biti dete, a vreme leti, tako da ćete ipak biti u prilici da iskusite oba; i detinjstvo i odrastanje. Ali, moj savet je da uživate u bezbrižnom dobu jer ono ne traje zauvek, a više nećete moći da ga vratite. Nadam se da vam se svideo ovaj post, a takođe se nadam i da vam se sviđa izgled bloga jer sam odlučila da ga promenim ☺ Obavezno pročitajte i komentarišite Marsin post (klik OVDE) jer je sjajan ♥

- Hejtere, osim na blogu, imamo i u stvarnom životu. Pogledajte okolo i shvatićete da su oni svuda oko nas : napolju, na koncertima, na televiziji, u školi, uvek ima nekoga ko će gledati tuđ život i baviti se njime. Ti ljudi jednostavno ‚‚moraju'' da vas iznerviraju iz nekoliko razloga.

- Kada se susretnete nekada sa takvom osobom, ponovite u sebi ovih pet razloga. Ja na blogu nisam imala nijedan hejt komentar, ali zato viđam dooosta hejtova po Twitteru, blogu, jutjubu, itd. Tamo hejtuju jer niko ne zna ko su. Verovatno su to oni iz okoline koji znaju čime se bavite, ali su previše ljubomorni da bi vam u lice rekli šta im smeta kod vas. Često su anonimni, pa im se ne zna ime, to im dopušta da govore šta god požele o vama, ali to je dokaz da su obične kukavice, jer, bar na kraju mogu napisati ime i prezime. Jednostavno, tada im niko ništa ne može. Ali, ako objavite komentar, nemojte odgovarati na njega, jer vaši čitaoci će brzo priskočiti u pomoć, verujte. Oni neće menjati svoje mišljenje koliko god se trudili da ih urazumite, tako da je to samo nerviranje i trošenje reči na ljude koji nemaju pametnijeg posla. Ne razumem zašto neki ne vole Tijanu, nju niko čak i ne zna dovoljno dobro da bi rekli da li je dobra ili nije. Ona je postigla ono što je želela i to je najbitnije. 

- Hejteri koji hejtuju u komentarima često nemaju svoj blog, ili ga imaju, ali nemaju čitalaca, pa svoj bes i ljubomoru koriste na vama da bi privukli vašu pažnju. One kukavice koje ostave komentar a ne navedu ime i prezime treba odmah izbrisati iz glave jer su šta .... KUKAVICE! Jednostavno, oni u vašem životu ništa ne znače, čak ih i ne poznajete (najverovatnije), zaboravite na njih jer njihovo mišljenje, u moru pozitivnih komentara i komentara podrške, je zapravo ništa. Znam da taj jedan komentar pogodi pravo u srce, ali znajte, neće npr. Tijana ili Sofija biti iza tog hejt komentara jer su one postigle ono što žele, već će taj hejter biti neko ko je zapravo ljubomoran na vaš uspeh i vi to treba da znate ☺

- Ne znam zašto, ali mislim da nas hejteri, ne samo što nas čine jačima, već nas čine i originalnijima i poznatijima.  Pa čekajte, ušli su na vaš blog, čitaju vaše postove, najverovatnije su i učlanjeni u njega. Mada, neke komentare ne treba gledati i kao hejt komentare, već neke treba gledati i kao konstruktivne kritike date iz najbolje namere. Tako da, svaka konstruktivna kritika je dobra za blog, dok komentari mržnje nisu. Dakle, imajte na umu i ovo jer mnoge blogerke započinju svađu sa nekim ko je ostavio komentar iz najbolje namere.

- Ali, šta je sa hejterima u stvarnom životu? Da li su oni stvarno ovakvi kao na internetu? Sada ću vam reći da NISU. Njima je najlakše da hejtuju na internetu jer tako zapravo privlače pažnju na sebe. U stvarnom životu, oni nemaju nikakvu moć da nekoga zaista povrede. Oni su često usamljeni i potrebna im je pomoć. Nisu nikad u centru pažnje, a nemaju svoje društvo jer ih baš i ne vole. Ali, onda, ta ista osoba koja je tiha i povučena, postaje grozna i ljubomorna kada počne da kuca komentar. To što je anonimna, to joj daje neku veću moć da postane baš kao neko ko se isto tako ponašao prema njoj. Mislim da je to grozno, ali i njima treba samopouzadanja. Ipak, ne bi trebalo dizati prašinu oko toga, jer kada nema odgovora na taj komentar, hejter shvata da mu privlačenje pažnje nije pošlo za rukom. Ali, onaj momenat kada brišete komentar sa moderiranja je prelep, osećanje je savršeno jer mu dokazujete da njegov komentar ne vredi ništa.

- Pa, možda nemamo još uvek tu moć da sav hejt zbrišemo sa lica Zemlje, ali ako se trudimo i ne obraćamo pažnju na njih, bar će nas ostaviti na miru. I eto, to je sve za danas, ovo je collab post sa Aminom kao što vidite. Ukoliko niste učlanjeni u njen blog učlanite se odmah, zove se Innisall, pre se zvao All for You, ali je sada preimenovan. Ja se izvinjavam Amini jer post nisam baš objavila na vreme, ali upravo sam došla iz škole. Lav juuuuu tu d mun end bek ♥

- Helou, konačno sam se setila da napišem post, danas je na redu collab, na kraju posta ćete saznati s kim, sada vam ništa ne otkrivam ☺ I da, želim da joj (sad znate da je devojčica) se izvinim, jer, umesto da pišem post, ja sam gledala Sunđer Boba ceo dan... 

- Okej, znam da niste navikli na ovako kratke naslove (bar se meni čini dok gledam naslov u toku radne verzije), ali sadržaj ovog posta je vrrrrlo opširan i interesantan (okej, sad sam se setila da nisam napisala da je ovaj post deo winter edicije, videla sam da nešto fali, zaboravite šta sam malo pre napisala ☺). Dakle, kao što sam rekla, sadržaj ovog posta je vrlo opširan. Ranije, dok sam verovala u Deda Mraza (pa o čemu ja govorim, još uvek pomalo verujem u njega), mislila sam da su praznici vreme poklona i bombona. Okej, to donekle i jesu, ali ne vrti se sve oko toga (zar ne?). Nisam baš shvatala poentu večeri između 31. decembra i 1. januara, i pitala sam se zašto te noći mogu da ostanem budna do ponoći, a ostalim danima ne. Onda, kada sam krenula u prvi razred, pričali smo na jednom času šta je Nova godina, i zašto ostajemo budni do kasno samo u novogodišnjoj noći. Taj čas mi je ostao urezan u sećanju i promenio način na koji gledam tu noć. Shvatila sam da je ta noć drugačija od ostalih, mnogo lepša, a takođe i prekretnica, jer, hello people, postajemo za jednu godinu stariji, bolji i luđi (☺).

- Počela sam malo drugačije da gledam i na godinu kao celinu. Eto, sada, svakog 20. decembra razmišljam o svemu što mi se desilo te godine. Ovu godinu je svašta obeležilo: lepi i ružni događaji, dobri i loši ljudi, usponi i padovi, nova poznanstva, nova iskustva... Svakog 20. decembra zapišem šta se dogodilo te godine, kao i moj ukupni utisak u vezi cele godine. Onda prelistam stare beleške i dokažem sebi da moj život postaje sve bolji. Taj dan je takođe jedna vrsta praznika za mene jer sam srećna i zadovoljna svojim životom. Sve to posle proslavim oreo kafom (koju obožavam...), ali to zanemarite ☺

- Takođe, ono što novogodišnje praznike čini 100 puta lepšim je kićenje jelke sa porodicom. Moja je uvek šarena, svetli i meni se dopada jer je posebna (ne volim one u crvenoj i zlatnoj boji, neprirodno je, a tek one jednobojneeeee). Nažalost, više mi ne dolazi Deda Mraz, mada, svake godine sam se radovala poklonima koje bih nalazila ispod jelke svaki dan (nije mi bilo dozvoljeno da ih otvaram do 1. januara jer su mi roditelji govorili da ih Deda Mraz svake godine nosi jedan po jedan jer sam bila jaako dobra pa mi je spremio puno poklona, a ustvari sam dobijala sve te poklone od rodbine, logično ☺). A onda sam prvog dana godine ustajala u šest sati (ili čim svane, zavisi) i raspakivala poklone.

- Odmah (tj. nakon nekoliko dana) je red na Božić. ‚‚Deda Mrazovo darivanje'' je trajalo obično do Badnje večeri, mada i malo duže ☺ Za Badnje veče se moja familija okuplja, mada sam s godinama shvatila da je lakše samo sa porodicom jer nema gužve. Uglavnom sam se igrala sa svojim rođacima, ali oni su mnooogo stariji od mene, tako da ih i ne interesujem previše ☺ Sada mi ta okupljanja više nisu zanimljiva, pa pre biram da ostanem kod kuće uz svoju jelku i vatricu (kako ova rečenica glupo zvuči...)

- A onda su gotovi praznici i nestane sva radost. Dakle, uživajmo dok možemo, Nova godina će uskoro a za njom ide i Božić, jedva čekam, sada znate zašto sam ovoliko uzbuđena ☺    

P.S. Collab je sa Milicom, učlanite se u njen blog, i takođe pogledajte njen post ♥

- Ćao svima! Danas radim My Morning Routine i to sa Anastasijom. Pogledajte njen blog, odličan je. Nema puno čitalaca, ali je stvarno sjajna. Kao što možete videti na slici, ovo je najlepša posteljina koju imam ♥ Nego, da ja više ne skrećem s teme, hajde da počnemmmm!

- Ovakoooo, obično mi se desi da ustanem na vreme a to je oko 7:00h. Pošto u školu idem oko 7:45, imam vremena za higijenu i ostale stvari koje uglavnom obavljam (ovo je bolje izgledalo u mojoj glavi ☺). Daklee, dok se ja razbuđujem jedno desetak minuta a uz to se i oblačim, razmišljam o stvarima koje treba da uradim u toku dana (da, ja o tome razmišljam tek u 7:00 ujutru). Onda, kada to završim, odem i operem zube, umijem se, obično to završim oko 7:15h. 



- Za vreme mog umivanja, mleko se već uveliko greje na šporetu, i čekaaaa... MENE! Onda uzmem svoj veliki Lino Crunch i to mi je doručak, ponekad napravim limunadu, a ponekad uzmem običan sok. Ako već nemam vremena da ugrejem mleko, uzimam Lino eurokrem (ne volim Nutellu, znam, verovatno sam jedina koja je ne voli ☺). Za usput uzimam jabuku, ili pomorandžu, ponekad i bananu, zavisi šta mi prvo padne pod ruku, a nekad jednostavno skuvam čaj.



- E a kad je sve to gotovo, bude verovatno 7:30. Posle toga kreće ‚‚šminka za školu''. Nije baš da se šminkam, ali uglavnom stavljam Baby Lips Electro Strike Rose ili Berry Bomb, zavisi kako sam raspoložena ☺ Daaa, ponekad stavim MaxFactor lipstick (recenziju sam uradila OVDE) i nekad stavim tečni puder. Uglavnom, ako se desi da kasnim, na brzinu namažem Afrodita kremu. Nisam stavljala logo na slike ispod (ja sam najveća lenština na svetu, ali to SVI već znaju ☺)





- Trenutno koristim L'Oreal Paris MAT Magique tečni puder i odličaaaan jeee ♥ E, sad, kada je to sve gotovo, skontam da imam vremena i malo iščitam HEJ!, dap, kontam da je malo glup časopis, ali nema veze, malo da se upoznam sa tračevima iz Hollywooda, ionako mogu samo da maštam o životu koji oni žive ☺ Iiii, onda oblačim jaknu, obuvam cipele, bye bye, home sweet home!!!

- The end, nadam se da vam se svideo post, ostalo je još samooo... 30 dana do 2016. godine. Iii, da, ispunila sam drugu stavku, plus, ostvarila mi se želja, kupila sam The One!!! Aaaaaa!!!! Uskoro recenzija. I, ne zaboravite da pogledate Anastasijin blog, super je, takođe, ne zaboravite da se učlanite, sjajna je!

- Ćao svima, opet ja ☺ Ovih dana nisam pisala, mini - raspust je, valjda je red da se i ja distanciram od interneta ☺ Kao što već vidite, ovo je collab sa super-mega cool blogerkom Ninom (klik na ime). Relativno brzo smo se dogovorile oko teme. Da ne dužim više, ljudiiii, zapratite jeeee! Ima odličan blog! E, a sad da se vratimo na temu. Verovatno svima poznat osećaj : ponedeljak, zvoni alarm, vi ga samo isključite, okrenete se na drugu stranu, opet zaspite, a onda, onda skontate da je 7 : 45, oh neeee, kasnim, kasnim.... Aaaaaaaa! Već 123.503.324 puta provereno ☺ A onda, povrh svega, uspaničeno stignem do učionice, a nastavnica me gleda kao da nisam normalna (mislim, upravu je, to stoji ☺). Ah, da, i naravno, pola razreda me TAKOĐE gleda istim pogledom kao i nastavnica. Pa da vam se tako nešto ne bi dešavalo, poslušajte ove savete (☺) : 

- Sve spakujte veče pre. Pod ovim ‚‚sve'' mislim BUKVALNO sve. Ni čarape nemojte zaboraviti da spremite ☺ Ali ozbiljno... Nemojte pakovati knjige ujutru, samo gubite vreme, nemojte odlagati kupovinu nove sveske za ujutru, moguće je da se uspavate, zato sve sveske proverite dan pre. Znam neke nastavnike koji daju jedinice ako zaboraviš svesku, bogami, ne treba mi to ☺

Vežbajte brzo oblačenje. Dap. To vežbajte svako posle podne. Verujte, pomaže, i to mnogo. Dakle, merite štopericom vreme koje vam je potrebno za oblačenje. Meni je pomoglo, rekord mi je 2:00 min ☺ Onda, navijte sat na najmirniju melodiju koji možete da nađete. Nešto poput ‚‚Samsung - Over the Horizon'', ili nešto slično. I ne, nema odlaganja alarma ☺ Nemojte da bude neka histerična pesma koja će vas prepasti. Takođe, stavite telefon ili alarm, ili šta vas već budi, na neko mesto maaalo dalje od kreveta, da možete da odmah odete, to će vas razbuditi. Onda uključite neku pesmu u stilu: ''Albatraoz'' i spremajte se. I da, čim ustanete, idite do kupatila i umijte se. Voda će vas razbuditi i osvežiti. Onda, kada se skroz spremite, idite do prozora i stanite i udišite svež vazduh, pomaže. Spremite sebi neki lep doručak, ja sebi spremim Lino Crunch, popijem neki sok i usput pojedem jabuku. 

Takođe, uveče možete da napravite raspored stvari koje ćete uraditi ujutru, čisto da možete da se orijentišete šta, kad i kako. Ja imam svog Macana Mlekića (to je rokovnik ☺), obećala sam da ću vam pokazati, evo gaaa:

- Slika je maaalo mutna, nije bilo dobro osvetljenje. Ako želite da se ne uspavate, bilo bi veoma dobro da legnete na vreme, što znači: nema gledanja filmova, nema telefona i dopisivanja... Ako ne možete da zaspite, ili vas nešto muči, OBAVEZNO kupite Bojanku protiv nesanice, našla sam jednu u EvroGuinti knjižari, kupila sam je za 700din, toliko košta i Laguni. Provereno pomaže, ima tooooliko sitnih detalja, uspavljuje za desetak minuta.

- Pa, to je sve. Ovo su moji načini, nadam se da su vam pomogli. Trenutno kasnim sa postovima, žao mi je, nadam se da razumete, škola je uveliko odmakla, ali ja sam spremila jedan post, nisam sigurna da ću ga ove nedelje objaviti, ali sledeće sigurno hoću, hvala na razumevanju (sad zvučim kao voditeljka nekog Dnevnika ☺)