- Hajj! Za danas sam vam spremila post iz rubrike Chatting With Katie. U današnjem postu ću pisati o odrastanju, kao što i piše u naslovu. Ovo je collab sa jednom od mojih omiljenih blogerki, Marsom sa bloga In My Heart. Obavezno pogledajte njen blog i učlanite se ako već niste. 

- Odrastanje. To je obična reč, upotrebljavamo je često. Međutim, koliko ste puta primetili tugu u očima vaših roditelja kada negde idete, sa društvom, ili sami, u grad? Verovatno uvek osećate kako vas njihov pogled prati, a onda se i vi rastužite. Nekada su naši roditelji pomalo posesivni prema nama, ne mogu da podnesu to što ćemo uskoro otići iz njihovog zajedničkog doma, gde ste vi bili glavna mala zvezda, i možda uskoro sviti svoje gnezdo. Verujte, to je jako teško. Teška je pomisao da ćemo svi mi odrasti, sami se boriti za svoje mesto, a onda se boriti za još jedno mesto - mesto naše porodice, u kojoj ćemo mi biti oni glavni.



- Kada sam bila jako mala, mislila sam da je odrastanje zanimljivo. Moja dobra drugarica i komšinica je starija od mene 7 godina. Kada je imala 11 godina, ona je mene ponekad čuvala, pa mi je često pričala i o školi. Nisam je najbolje razumela, ali sam donekle shvatala da je škola jedna velika obaveza, ali da u nju idu samo velika, dobra i odgovorna deca. Činilo mi se da u školu zaista idu velika deca, ali kada pogledam sada, prvaci su baš mali.

- Samo po sebi, odrastanje je čudno, jedne godine smo mali, bojimo se mraka, a već sledeće godine, obožavamo da se šetamo napolju kada je mrak. Ili, jedne godine zaziremo od šminke, a već sledeće kupujemo proizvode za negu lica i šminku. Nekako sve to brzo prolazi, sve te bezbrižne godine, a mi to ni ne primećujemo. Stalno se žalimo koliko nam je teško u školi, a ne vidimo zapravo da su domaći zadatak i test najvažnija stvar o kojoj treba da razmišljamo.



- Odrasli nikada nisu opušteni, nikada nemaju vremena, stalno su u nekoj žurbi. To primećujem i sama kako se približavam tim ‚‚odraslim'' godinama. Mislim da ljudi oko nas treba da se opuste, tačnije i mi sami da se opustimo, i tek će nam onda biti lakše. Vreme ne možemo zaustaviti, ono teče, koliko god se mi trudili da ne teče. Ranije sam mislila da odrasla osoba samo ume da vozi, čita knjige, uči, piše, šeta se po mraku i sl. Ali, to ipak nije tako. Detinjstvo je bezbrižno, puno sreće, smeha i radosti, ali odrasli ljudi stalno očekuju od nas da se ponašamo kao odrasli ljudi. Koliko vas je puta vaša mama upozorila da se ne isprljate za vreme igre? Kako odrastaju, ljudi nekako gube sećanje na to da su se i oni igrali isto tako, da su trčali i prljali se. Zbog obaveza zaboravljaju i ko su, kao i to šta su nekada bili. Bili su bezbrižni, srećni, smejali se, zabavljali sa drugarima iz ulice, igrali ulične igre, prljali se. Ali, kada njihova deca počnu da odrastaju, ne mogu da veruju kako su brzo odrasla, posle im bude žao što im za tih desetak godina života nisu dozvoljavali da budu prava deca koja su se igrala a nisu provodila šest sati za kompjuterom ili pored televizora. Kada vidim osmogodišnje devojčice koje imaju najnovije telefone, najskuplju garderobu i postavljaju svoje slike na Instagram, zapitam se imaju li ta deca detinjstvo. Da li će se oni sećati putovanja, esksurzija, školskih putovanja, smeha sa drugaricama ili toga koliko je lajkova njihova slika imala za 2 minuta? Toliko je trendova, a ako neki od njih ne poštujemo, bivamo ismejani. Ima malo dece koja zaista uživaju u detinjstvu, deci su nabijeni kompleksi da je loše živeti u selu, da je loše isprljati se, da je najbitnije imati najnoviji model telefona ili najskuplju garderobu i zato i odrastaju brzo. Razumem da smo u 21. veku, ali neke stvari mogu da se stave na čekanje. Zato mi i bude žao kada vidim decu koja su hladna, neprijatna, nervozna i žive za najnovije trendove.

- Nadam se da su me svi razumeli i da niko ovaj post nije shvatio pogrešno. Zato, ako ikada poželite da odrastete pre vremena, porazmislite o tome da li je lepše biti dete. Mislim da je lepo biti dete, a vreme leti, tako da ćete ipak biti u prilici da iskusite oba; i detinjstvo i odrastanje. Ali, moj savet je da uživate u bezbrižnom dobu jer ono ne traje zauvek, a više nećete moći da ga vratite. Nadam se da vam se svideo ovaj post, a takođe se nadam i da vam se sviđa izgled bloga jer sam odlučila da ga promenim ☺ Obavezno pročitajte i komentarišite Marsin post (klik OVDE) jer je sjajan ♥