Moram priznati - ovo je već dvestoti put da pišem ovaj post. Da li je to zato što sam izbuđena ili možda zbog nečeg drugog, kada biste me to pitali, ja jednostavno ne bih znala odgovor. Život je nekada potpuno čudan, nekada on samo napravi neki splet događaja, i eto - desi se ovako nešto. Moram priznati, nisam se nadala ovom broju čitalaca. Sećam se kada sam prvi put pisala post. Tada je to bilo vauuu, a moja reakcija sada je nešto kao: ‚‚O bože.'' Moji prvi postovi su bili potpuno besmisleni, tako početnički, tako obični blogerski. Neee, ja nisam imala nijednog čitaoca koji je bio tu dooo, pa otprilike do septembra. Jedine osobe koje su tada čitale moj blog smo bile Simona i ja. I to sam zamolila Simonu da ga pročita. Hvala ti Mono, najbolja si ♥ A pre toga - jedini čitalac mog bloga sam bila ja... Ali onda je došlo mnogo čitalaca od tada. A shvatila sam i u kakve blogove se većina njih učlani. U one koje piše iskrena, kreativna, emotivna i talentovana osoba. Ne u one blogove osoba koje samo žele da zarade na blogu. Moram se pohvaliti, nijedan moj čitalac, a ni pregled nisu zarađeni darivanjima (ne kažem da je to loše) ili saradnjama. Mislim da je moj blog još uvek neprofesionalan za tako nešto. A onaj ko me poštuje i čita moj blog verovatno neće tražiti ništa zauzvrat. Ali, ništa od toga ne znači da darivanja neće biti, samo treba da pređem na samostalni budžet... Hoću da moj blog ostane hobi, kao što je to i postao kada sam ga otvorila. Znam da ste svi vi koji redovno čitate moje postove uvek bili tu za mene. Nikada nije bilo dana da se nisam setila bloga, postova, vas... Možda i ne bih ostala ovde da se nisam uzdala u to da će čitaoci doći vremenom. I došli su! Sećam se svog prvog collaba, prvog posta, prvog komentara, prvog čitaoca, prvih pregleda, svega! Konačno sam - posle skoro godinu dana rešila da budem redovna i obećavam - biću jer, ako to ne budem, osećam se kao da ću izneveriti nekoga. A taj neko ste vi. Vaše mišljenje o mojim postovima mi mnogo mnogo znači jer bez vaših komentara - ne bih znala kako sam napisala post. Zato cenim svačije mišljenje. Na ovom blogu NIKADA nije bilo hejt komentara i to je savršeno! Svako je uvek branio svoje mišljenje i otvoreno mi sugerisao na nešto što nije dobro - ali niko nije hejtovao ono što ja radim. I to cenim mnogo. To znači da vam se dopada sve i da umete da kažete malo lošije stvari na veoma lep način. Volela bih da mogu da sve vas upoznam zajedno. To, naravno, nije moguće, ali mi bismo se verovatno svi lepo slagali... Blogger je odličan sajt, odlično mesto, prepuno divnih blogerki koje se poštuju i vole. Neke su sjajne drugarice a mesto gde žive, razdaljina, politika i vera uopšte nisu bitni. Bitno je samo druženje. Evo nekoliko slika koje baaš lepo dokazuju koliko me moje blogovanje usrećuje: