Želim da napustim blogosferu? -NIKADA!

10.11.16

Primetili ste da me nije bilo prethodnih dana. Moram priznati da je bezvoljnost uradila svoje, i da sam sada konačno spremna za nove radne pobede, pogotovo zato što mi (odnosno svima nama) sledi produženi vikend, i zaista sam srećna zbog toga ☺ Pomalo sam se ulenjila iako sam imala dosta da učim pa me je u školi sačekao haos, ali, nekako sam to pregurala. Ma bitno je da sam ja konačno zaradila svojih 87 bodova na testu iz engleskog (oh, konačno, mislim, prve dve ocene su mi bile C, pa vi vidite...) i obradovala nastavnicu koja me je prethodna dva puta umalo ubila videvši rezultate. Nego, kako se ovaj uvod ne bi baaaš odužio, pređimo mi na temu...

Blogosfera je za mene rajsko mesto. Bez obzira što je virtuelna i što većinu svojih onlajn prijateljica ne mogu zapravo da vidim. Ali, pružila mi je svašta. Od prvog dana sam znala da je ovde divno. Taj osećaj kada napišeš post, objaviš ga i neko ga ZAISTA pročita je prelep. Znala sam ja za blogosferu i ranije, ali nikada nisam imala hrabrosti da stupim u nju i budem ravnopravana sa svima ostalima. Ranije sam otvarala blogove tek tako, čisto radi igranja, ali, nikada nisam postajala popularna. Istini za volju, tada nije ni kontrolna tabla postojala, a kamoli nešto više, a i ko je hteo da napiše post, morao je dooobro da se pomuči kako bi ga drugi videli, jer ljudi nisu imali pojma da to uopšte postoji. Uglavnom, kada sam shvatila, posle jedno četiri godine, da se blogosfera proširila, da neko može da napiše post i da ga drugi ljudi posle čitaju, poželela sam da opet otvorim blog, ali da smisleno pišem. To mi je pošlo za rukom pre malo više od godinu dana. 

Upoznala sam prve blogodrugarice, poput Simone, Marse, Nine, Anastasije i još mnogo njih, koje su mi bile verovatno i najveća podrška koju sam ikada imala u životu. Svi oni koji su mi komentarisali postove, ostavili su neizbrisiv trag u mom sećanju, i uvek se setim da, kada pomislim da sam sasvim sama, imam njih, tj. sve vas. Vas koji ćete mi ulepšati dan komentarima, vratiti mi osmeh na lice u teškim situacijama, pročitati post i imati vremena da mi ‚‚kažete'' nešto lepo kako bih se osećala bolje. 

Pre neki dan sam razmišljala o tome da napustim blogosferu, jer sam osećala da mi pomalo visi nad glavom, ali, onda sam shvatila da bi to odnelo i jedan period mog života od kog ne želim da imam samo sećanje, već i dokaz da je on postojao, da možda u nekom budućem trenutku i dalje postoji. Možda bi me prosto zaboravili i moje odsustvo se jednostavno ne bi ni primetilo (jer, zaista, ništa specijalno nisam uradila), ali ja nikada ne bih zaboravila vas. Nikada ne bih zaboravila ono što ste mi pisali, što sam ja pisala za vas. Nikada ne bih zaboravila koliko sam se trudila da pišem postove redovno. I verovatno bih, skoro svaki put, iz navike, pomislila Šta da napišem za sledeći post? a onda bih se prosto setila da toga nema. Ne, ne želim da se sećam ovoga, već da nastavim ovo da radim, da napredujem, da razvijam svoj stil pisanja... Ne želim da mi blog postane uspomena, već svakodnevica.

Okej, ja sam pišući ovaj post konačno shvatila da mi pisanje zaključaka i ne ide najbolje. Ja se nadam da ste shvatili šta sam ovim htela da kažem (jer pojma nisam imala u kom će pravcu ići ovaj post...), pa da ste tako shvatili i da ja nikako ne napuštam blogosferu, iako mi je ta misao jedanput prošla kroz glavu, pa se prosto pretvorila u post. Nadam se da vam se svideo post, i NADAM se da ću uspevati da pišem redovno, pošto sam maaaalo pokvarila ocene, pa moram da učim ☺


You Might Also Like

11 comments

  1. Pročitam 'Želim da napustim blogosferu?'i na trenutak iskolačim oči i zinem. Ali onda pročitam 'Nikada!' i sa ogromnim olakšanjem uđem u post.
    Ne treba nikad da nas napuštaš. Ti prelepo pišeš i postoji ogromni potencijal u tebi. Nije za bacanje. Sa druge strane, ja obožavam da čitam tvoje postove, pa bi mi bilo veoma neobično i nedostajale bi mi ove divne rečenice, ideje, a pre svega ti. I meni je prolazilo to kroz glavu, ali sama pomisao da na početnoj kartici interneta ne bude 'Blogger' je užasavajuća. Kao i ta da neću imati ovoliku dozu podrške i neću pričati sa vama. Na kakav god način. Blog je postao deo mene, jer volim pisanje, a Blog mi to omogućava. :)

    introvertna-holandjanka.blogspot.com novi post

    ОдговориИзбриши
  2. Don't EVER think to go away from here, because it would be really empty without you. I hate when someone leaves my life, and all the bloggers I follow are certainly a part of it! I know that one day we will all leave because of different reasons, but I want to keep this great part of the internet world for now. ☺

    ОдговориИзбриши
  3. Kad sam videla naslov prvo sam pomislila da odlaziš, ali kasnije sam shvatila šta si htela da kažeš. Post je napisn iskreno i jako lepo. Mislim da ne treba odustajati od toga, jer sam ja nekoliko puta odustala i kad sam shvatila koliko mi nedostaje vratila sam se i evo mene sa blogom od dva posta XD. Ali planiram da napredujem i mislim da viš nikada neću napustiti blogosferu.

    lifeinmystyle.blogspot.com - Novi post

    -Šehada xxx

    ОдговориИзбриши
  4. Kada sam videla delić naslova zaista sam se uplašila da ideš ali ipak ne ideš! :D Odličan post kao i uvek! ♥
    http://marijasworldblogaddres.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  5. Ukoliko je pisanje bloga ono što zaista voliš da radiš, nikada nemoj da odustaneš od toga. :)
    Samo nastavi ovako i sigurna sam da ćeš daleko dogurati. :*

    LITTLE BOX OF HAPPINESS

    ОдговориИзбриши
  6. Poruka je itekako razumljiva... Ti divno pišeš i kao i svi mi, treba još dosta da učiš. Pisanje ti je smisleno i sa porukom što je ono što najviše privlači čitaoce... Ti si jedna divna i posebna devojka i nadam se da nikad nećeš odustati od svojih ciljeva i onoga što voliš...
    Veliki pozdrav od ove štreberke... ♡♡♡

    ОдговориИзбриши
  7. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Аутор је уклонио коментар.

      Избриши
  8. Okej, stvarno me je prestravio prvi deo naslova, ali onda je drugi deo zamaskirao inzenađenost haha :) Isto kao i ti blogosfera čini da se osećam jako jako prijatno i da od sebe dajem ono najbolje. Jednostavno, sjajno je kada znaš da negde tamo na netu imaš nekog prijatelja koji će uvek biti tu da sa tobom proćaska i prodiskutuje o nečemu- kao što ja imam tebe i kao što ti imaš mene hehe :) <33
    Ljubim te, Kaćicee <33

    Marsyly

    ОдговориИзбриши
  9. Drago mi je što je posle prvog dela naslova došlo ovo "nikada" jer sam se uplašila da ne izgasiš blog. Blog je divno mesto, i sve dok me čini srećnom pisaću ga, takođe sve dok imam moje divne blogo drugarice da se međusobno podržavamo. <33 :)

    ОдговориИзбриши